а

Активности

У школи је забрањен сваки облик насиља како према деци тако и према запосленима. Заштитник грађана, поводом напада на професорку географије у 12. београдској гимназији Вилму Гребенаровић, апелује на надлежне органе да што пре расветле овај случај и скреће пажњу да је неопходно санкционисати свако насиље у школи, без обзира од кога потиче.

Заштитник грађана позива и медије да извештавају о последицама које носи насиље, о трајном утицају које оставља на жртве, на њихово самопоштовање и достојанство, али и на погубне последице по друштвену заједницу у којој се насиље толерише.

Заменица Заштитника грађана за права детета, Тамара Лукшић - Орландић одржала је 20. децембра 2010. године предавање студентима Правног факултета у Нишу о улози институције Заштитника грађана у заштити права детета, и проблемима на које институција наилази у пракси, илуструјући резултатима рада у конкретним поступцима. По први пут ове школске године, за изборни предмет права детета пријавило се преко 130 студената III године права.

Пре посете Правном факултету у Нишу, заменица ЗГ је 17. децембра 2010. године одржала предавање на исту тему полазницима мастера у области права детета, Правног факулктета Универзитета Унион из Београда.

Прекинимо ћутање

…о сексуалном насиљу над децом

Сексуална експлоатација и злостављање деце је најтежи облик насиља над децом, оставља тешке и дуготрајне последице, а званични подаци о размерама тог насиља су оскудни. Процене стручњака кажу да је једно од петоро деце у Европи жртва сексуалног злостављања или експлоатације а да се пријави само десет одсто случајева. Зашто? Зато што су починиоци, по правилу, особе од поверења или ауторитета деци, а деца осећају срамоту, страх, па и кривицу. У многим друштвима данашњице, па и у Србији, тај облик насиља је и даље табу тема.

Управо тако, „једно од 5”, мото је кампање коју је последњег дана новембра ове године лансирао Савет Европе са циљем да је прихвате све земље чланице и да, оне које то нису, што пре потпишу и ратификују Конвенцију СЕ о заштити деце од сексуалне експлоатације и злостављања (2007), познату и као Лансарот конвенција (по месту у којем је донета). Ова кампања ће трајати најмање три године.

Конвенција је недавно ступила на снагу, а добра вест је да је Србија међу првима ратификовала овај документ, што значи да је у обавези и да је доследно примењује.

Неколико је питања на којима ће државни органи Србије морати да се ангажују у наредном периоду у вези са конвенцијом. Прво је застарелост кривичних дела у овој области учињених на штету детета. Циљ је да се створе услови да дело не постане застарело пре него што жртва очврсне и постане спремна да починиоца пријави. Друго, нужно је обезбедити да професионалци који раде са децом нису никад били осуђени за дела сексуалног искоришћавања и злостављања деце, што повлачи за собом успостављање евиденције починилаца ових кривичних дела (Словенија већ има уређено то питање у КЗ, а и Хрватска ради на томе). Треће, треба обезбедити краткорочну и дугорочну помоћ и подршку деци жртвама сексуалног искоришћавања или насиља ради убрзања њиховог физичког и психичког опоравка и ресоцијализације.

Услов успешности у борби против ових облика насиља над децом је информисање и едукација деце о ризицима сексуалног искоришћавања, о начинима препознавања кроз цео образовни систем, почев од вртића. Кључна је и улога родитеља у раној фази одрастања, када они треба да делују превентивно. Веома је важно (што и Лансарот конвенција препознаје) учешће деце у развоју и спровођењу државне политике, програма и других иницијатива, како би борба против сексуалног искоришћавања деце била успешнија.

Кампања Инцест траума центра „Прекинимо ћутање” добар је увод у националну кампању коју би Србија требало да отвори, имајући у виду да је чланица СЕ и чланица Лансарот конвенције. Заштитник грађана ће засигурно пратити како државни органи спроводе ову конвенцију и новолансирану кампању СЕ и дати свој допринос томе.

Да би била делотворна кампања би требало да пође од следећих премиса: насилник је једини одговоран за учињено насиље, одговорност детета жртве не постоји. На институцијама је да насиље зауставе, санкционишу насилника, а жртви обезбеде сваку врсту подршке. Жртва треба да проговори и прекине ћутање.

 

Поступајући по притужбама које су се односиле на повреду права детета на поштовање личности и достојанства детета и права на приватност у програмима Радиодифузне установе „Радио телевизија Србије“, Заштитник грађана се обратио Републичкој радиодифузној агенцији.

Републичка радиодифузна агенција је спровела поступак и утврдила да је, у оба случаја поводом којих је Заштитник грађана водио поступак, РТС прекршила Опште обавезујуће упутство о понашању емитера. У оба  случаја су деца учињена препознатљивом широј јавности, а начином информисања повређено њихово достојанство и углед.

Емитеру је изречена мера опомене. Одлучујући се за ову меру, Републичка радиодифузна агенција је имала у виду чињеницу да Радиодифузној установи „Радио телевизија Србије“ Београд до сада није изрицана нека од прописаних мера.

Заштитник грађана верује да ће поступак који је водила Републичка радиодифузна агенција и мера која је по први пут изречена Радиодифузној установи „Радио телевизија Србије“, утицати на начин на који ће се у будућности емитовати програмски садржаји који се баве децом, не само од стране јавног сервиса, већ и од стране других емитера.

Multithumb found errors on this page:

There was a problem loading image 'images/stories/13.12.10-prihvatiliste.jpg'
There was a problem loading image 'images/stories/13.12.10-prihvatiliste.jpg'

13.12.10-prihvatiliste.jpg

Заменица заштитника грађана, Тамара Лукшић - Орландић посетила је Прихватилиште за ургентну заштиту злостављане деце које се налази у оквиру Центра за заштиту одојчади, деце и омладине у Београду. Начин рада Прихватилишта је представила руководилац мр Ивана Милосављевић Ђукић.

Прихватилиште је основано 2003. године и располаже са 20 места намењених деци и младима оба пола од 7 до 18 година, у коме се обезбеђује заштита злостављаној деци којој је потребно хитно издвајање из угрожавајуће средине. Боравак у Прихватилишту може трајати најдуже 6 месеци, а за то време надлежни центар за социјални рад у сарадњи са тимом Прихватилишта треба да успостави услове за повратак детета у породицу или да нађе друго решење у складу са најбољим интересима детета. У раду установе се примењују савремене методе третмана трауматизоване деце, са циљем да се ефекат трауме умањи, а дете припреми за одлазак из установе. Стручни тим установе припрема дете за евентуални судски поступак када се појављују у својству сведока.

Прихватилиште има опремљену посебну собу за судска испитивања деце жртава злостављања (психичког, физичког и сексуалног) са скрином и целокупном аудио опремом. Просторија наликује дневном боравку, бојама намештаја и садржајем додатних предмета (слике, играчке) делује опуштајуће. У таквим условима испитивање деце жртава омогућава да се дете отвори и да без страха повери своју трауму. Разговор се надгледа из друге просторије, а резултати исказа се могу користити као доказни материјал. Коришћењем овакве опреме и просторије деца би била заштићена од секундарне трауматизације у су
дским поступцима. Руководство Прихватилишта је о овој могућности обавестило правосудне органе у више наврата, али они нису показали заинтересованост за њено коришћење при саслушању деце у поступцима.

b_280_0_16777215_00_images_stories_food_10.12.10._-_panel.jpg

 

Обележавајући Међународни дан људских права, заменица заштитника грађана за права детета Тамара Лукшић – Орландић са сарадницима одржала је први састанак са новоизабраним члановима Панела младих саветника и упознала их са радом Заштитника грађана у области заштите права детета. Састанак је уједно био прилика и да се члановима Панела међусобно упознају и да разговарају о предстојећим активностима и заједничким очекивањима.

Панел младих саветника је облик трајног учешћа 30 деце и младих из целе Србије у раду институције Заштитника грађана и има за циљ да делотворно промовише партиципацију деце у раду држаног органа ради унапређивања положаја деце и младих у Републици Србији.

- - - - - - - - - - - -

Тамара Лукшић – Орландић учествовала је данас и на промоцији композиције Александре Ковач „Прекинимо ћутање“ у организацији Инцесет Траума Центра у галерији „Озон“ на тему спречавања сексуалног насиља над децом. Заменица заштитника грађана истакла је да очекује ангажовања државних органа и институција у превенцији сексуалног искоришћавања деце, санкционисању насилника и подршке жртвама, сагласно обавезама које је Србија преузела недавним ратификовањем Конвенције СЕ о заштити деце од сексуалног искоришћавања и злоупотребе, те да сматра да је кампања „Прекинимо ћутање“ добар увод у националну кампање коју очекује да ће Србија као чланица Савета Европе убрзо започети.

Промоцији су присуствовали и чланови Панела младих саветника, а сваком од њих је Александра Ковач поклонила ЦД са песмом „Прекинимо ћутање“.

Савет министара Савета Европе усвојио је 17. 11. 2010. године Смернице о правди по мери детета (објављене на интернет страници Савета Европе), чијој изради је велики допринос дала и Стручна служба Заштитника грађана. Смернице садрже упутства државама чланицама Савета Европе о положају детета у правосудном и административном систему, приступу детета државним органима и начину остваривања права детета у судским и другим поступцима.

Савет Европе је укључио децу у процес израде овог документа, кроз испитивање мишљења деце становника држава чланица Савета Европе. Деца су анкетирана у током марта 2010. године посредством различитих државних органа, установа и институција земаља чланица, независних институција и тела, националних и међународних невладиних организација, као и попуњавањем  on-line упитника који се налазио на интернет страници Савета Европе. Укупно је анкетирано 3800 деце у 25 земаља.

Заштитник грађана спровео је анкетирање и разговор са децом у 20 општина и градова у Србији, обиласком 22 школе, 2 институције за децу у сукобу са законом и два склоништа. Консултативни процес обављен је са 715 деце, што чини 19% анкетираних. Тиме је ова институција дала значајан допринос учешћу деце у изради међународног документа, који, иако није обавезујући за чланице Савета Европе, представља снажан механизам којим се оснажује положај деце пред органима власти, између осталог пред полицијом и судовима..