а

Активности

Заштитник грађана је по сопственој инцијативи, а после сазнања из медија да један грађанин Републике Србије већ годинама покушава да под старатељство врати своје троје деце која су смештена у хранитељску породицу, поступак контроле правилности и законитости рада крагујевачког Центра за социјални рад „Солидарност“ и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Поводом информација у медијима да је овај грађанин одавно испунио све услове које је орган старатељства од њега захтевао али да не може да успостави контакт са надлежнима у ЦСР „Солидарност“ у Крагујевцу, Заштитник грађана сматра да постоји могућност угрожавања или повреде права и најбољих интереса деце.

Заштитник грађана због тога од ових надлежних органа тражи да му у року од 15 дана доставе детаљне извештаје о поступању, мерама и активностима које су предузели у овом случају.

Заменица Заштитника грађана за права детета и родну равноправност Јелена Стојановић позвала је данас надлежне органе и све учеснике у јавном животу да усвоје кодекс о правима грађана на интернету, којим би се препоручила правила понашaња учесника у тој сфери у циљу заштите права грађана, а посебно деце, од говора мржње и дискриминације по било ком основу.

Стојановић, такође, од Тужилаштва за високотехнолошки криминал тражи да предузме радње из своје надлежности ради кривичног гоњења лица за која постоји основ сумње да је извршило кривично дело Расне и друге дискриминације из члана 387 Кривичног законика.

“Дискриминаторно понашање и изјаве на интернету, попут оних које су пре неколико дана упућене деци припадницима ромске националне мањине, морају одмах бити санкционисани од стране надлежних органа. Зато тражим од Тужилаштва за високотехнолошки криминал да хитно реагује поводом последње дискриминације ромске деце на друштвеним мрежама”, навела је Стојановић.

“Заштита права и најбољег интереса детета треба да буде приоритет у раду надлежних органа али и целог нашег друштва”, навела је Стојановић и апеловала на све учеснике у јавној комуникацији да се уздрже од изјава и понашања које изазивају расну или дискриминацију по било ком основу.

b_280_0_16777215_00_images_1.jpgЗаштитник грађана Зоран Пашалић и амбасадор Републике Бугарске у Србији Радко Влајков потписали су данас споразум о реализацији пројекта „Деца деци – упознај своја права“ којим ће бити омогућена вршњачка размена знања о правима детета и механизмима њихове заштите.

Пројекат „Деца деци – упознај своја права“ требало би да допринесе бољој примени концепта дечијих права, као и бољој промоцији и већем укључивању деце у доношење одлука, као једног од четири кључна принципа Конвенције Уједињених нација о правима детета.

Пројекат, за који је Република Бугарска издвојила бесповратна средства, биће организован под покровитељством Заштитника грађана, тачније све активности спроводиће се путем Панела младих саветника Заштитника грађана, првог саветодавног тела у Србији које чине деца узраста од 12 до 18 година.

b_280_0_16777215_00_images_2016_2.jpgУ оквиру пројекта планиране су обуке чланова Панела младих саветника о правима детета и вишедневна Летња школа на исту тему, а биће израђени и бројни промотивни и информативни материјали о дечијим правима, Конвенцији УН о правима детета и о Панелу младих саветника Заштитника грађана.

Заштитник грађана ће, у сарадњи са школама и школским управама у Србији, организовати радионице о правима детета и њиховој заштити.

Заштитник грађана утврдио је, у поступку покренутом после сазнања из медија о сексуалном злостављању детета из Зајечара, да је тек након надзора Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања зајечарски Центар за социјални рад реаговао измештањем детета у хранитељску породицу, због чега су против стручних радника спроведени дисциплински поступци.

Из документације о надзору, коју је ресорно министарство доставило Заштитнику грађана, произилази да надлежни Центар током поступка процене случаја по пријави Полицијске управе Зајечар из 2019. године која садржи озбиљне наводе који указују на грубо занемаривање малолетног детета, није поступио у складу са законским овлашћењима и стандарднима стручног рада.

Заштитнику грађана је достављена документација која показује да је ресорно министарство током надзора над радом зајечарског Центра утврдило да тај орган старатељства није спровео свеобухватну процену случаја и свих сегмената који су од значаја за развој детета, односно није проверавао наводе из притужбе полиције на адекватан и поуздан начин.

Тек у поступку надзора надлежног Министарства је утврђено да су испуњени законски услови за хитно издвајање детета из породице родитеља и покренут поступак постављања привременог старатеља детету, након чега је оно смештено у хранитељску породицу.

Министарство је затим зајечарском Центру наложило да утврди одговорност стручних радника, којима је после спроведеног поступка изречена мера опомене са најавом отказа уговора о раду, као и да обезбеди да стручни радници Центра похађају адекватне обуке из области заштите деце од злостављања и занемаривања, утврдио је Заштитник грађана.

Заштитник грађана покренуо је по сопственој иницијативи, а после сазнања из медија да је двоје малолетне деце у Богатићу живело у изузетно нехигијенским и опасним условима, поступак контроле законитости и правилности рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Центра за социјални рад у Богатићу.

Заштитник грађана је, поводом медијских информација да је полиција у Богатићу поднела кривичну пријаву против мајке и да су деца по хитном поступку привремено измештена хранитељску породицу, затражио од ресорног министарства да изврши надзор над радом Центра у Богатићу и да га о резултатима надзора обавести у року од 15 дана.

Од Центра за социјални рад у Богатићу, Заштитник грађана тражи да у року од 15 дана достави детаљан извештај о поступању, о мерама и активностима које је предузео у овом случају.

b_280_0_16777215_00_images_M_images_Panel_foto.pngДеци и младима у Србији пандемија вируса Ковид-19 ускратила је најпре право на квалитетно образовање, затим право на дружење, као и права на одмор и на здравствену заштиту, сматрају основци и средњошколци, учесници Панела младих саветника Заштитник грађана и истичу да би и у условима пандемије деца и млади требало да се питају о њиховим потребама и правима.

Деца и млади су на онлајн састанку организованом поводом 20. новембра, Међународног дана детета, навели су да их је пандемија онемогућила да регуларно прате наставу и да имају квалитетна предавања, оценивши да школски систем није био спреман за прелазак на онлине наставу, пре свега због недовољне обучености наставника и спремности да савремене технологије примене у настави.

Поред бројних примедби на организацију онлајн наставе, од којих се најчешћа односи на прилагођеност термина такве наставе наставницима а не ђацима, млади панелисти су указали и на немогућност поједине деце, посебно у руралним срединама, да наставу прате онлајн као и на отежано остваривање права на образовање деце са сметњама у развоју.

Ученици завршних разреда основне школе изразили су забринутост да ли ће успети да уз овакав начин одржавања наставе савладају градиво за полагање завршног испита и остваре довољно бодова за упис у жељену школу. С тим у вези, са представницима Сектора за права детета Заштитника грађана договорено је да од ресорног министарства затраже појашњења у вези са полагањем завршног испита и одржавањем пријемних испита за упис на факултете.

Панелисти су навели да им је због неравномерне организације онлајн наставе ускраћено и право на дружење и одмор јер немају времена за то због целодневних школских онлајн обавеза, а неки су се пожалили и да не виђају све своје другове из одељења док неки наводе да нису још упознали све другове са којима иду у школу.

Такође, млади панелисти су навели да је због пандемије угрожено право детета на здравствену заштиту јер, како су објаснили, морају да се тестирају на ковид и чекају резултате како би могли да обаве прегледе код других лекара, што је посебан проблем код деце са ретким болестима.

У својим предлозима за превазилажење насталих проблема у остваривању права детета, учесници панела су, између осталог, указали на потребу да одрасли приликом доношења одлука посвете више пажње деци и њиховом мишљењу, а пре свега критикама. У том циљу, како су навели, децу треба правовремено и тачно информисати.

Заштитник грађана је, по окончању поступка покренутог после пада детeта са зграде Центра за заштиту одојчади, деце и омладине - Дом „Дринка Павловић“ у Београду, тој установи сугерисао хитно постављање физичких баријера, ублажавање мера изолације због негативних ефеката које може имати по кориснике и обезбеђивање адекватнијег смештаја за децу са израженим поремећајем у понашању.

У извештају, Заштитник грађана је том центру предложио да хитно постави физичке баријере на ризичним местима, како на месту одакле је у јулу 2020. године пало дете које је од задобијених повреда преминуло, тако и на свим другим местима где би безбедност корисника могла бити угрожена, с обзиром на већ утврђене ризике у понашању појединих корисника.

Заштитник грађана даље предлаже да Дом „Дринка Павловић“ преиспита до сада предузимане мере изолације и да се у вези њих консултује са епидемиолошком службом и ресорним министарством, како би се у случају постојања ризика од преношења заразе међу штићеницима предузимале мање рестриктивне мере, имајући пре свега у виду утицај (негативне ефекте) дугорочне изолације на децу на смештају.

У извештају, Заштитник грађана указује и на потребу да Дом „Дринка Павловић“ оствари и неопходну сарадњу са надлежним установама ради обезбеђења адекватнијег смештаја за децу са израженим поремећајем у понашању, раду њиховог збрињавања у облику заштите или третмана који је у складу са њиховим функционисањем.

Оцењујући поступање контролисаних органа у домену њихових надлежности, Заштитник грађана је утврдио да није било личне одговорности запослених у Дому „Дринка Павловић“ у овом несрећном догађају, али да би требало преиспитати и унапредити постојеће мере како би се унапредила сигурност корисника.

Заштитник грађана сматра да је нужно да Дом „Дринка Павловић“ предузме активности и мере како би се безбедност корисника осигурала и у случајевима када они сами себе доводе у ситуације ризичне по живот и здравље, а посебно у условима када се такво понашање може очекивати због мера изолације уведених због ширења заразе вирусом Ковид-19.