а

Информације

b_280_0_16777215_00_images_20200925Metropol.jpgЗаштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да ће новим законом о Заштитнику грађана, који су израдили стручњаци ове институције, област заштите права детета бити знатно унапређена jaчањем самосталности и независности заменика Заштитника грађана за права детета унутар саме институције и оснаживањем његових капацитета.

Ми сада немамо право да директно контролишемо рад судске управе али то можемо да радимо путем контроле рада Министарства правде што смо и урадили пре пар дана када су у медијима објављени детаљи пресуде за сексуално злостављање детета, рекао је Пашалић на конференцији "Права посебно осетљивих група деце у правосудном систему Србије".

Пашалић је апеловао на правосудне органе и медије да не износе у јавност детаље судских пресуда које се тичу повреде права детета јер то децу вишеструко тразуматизује за цео живот. „У контактима које смо имали са децом која су проживела трауматична искуства сазнали смо да су она секундарно трауматизована у правосудним поступцима, а онда додатно у медијима“, нагласио је Заштитник грађана.

b_280_0_16777215_00_images_20200925Metropol1.jpgЗаменица Заштитника грађана за права детета и родну равноправност Јелена Стојановић изјавила је у панел дискусији да се ова институција већ 13 година успешно бави заштитом права детета и то тако што исправља пропусте и недостатке које су начинили надлежни државни органи.

Коментаришући најаву министра за рад Зорана Ђорђевића да ће републичком парламенту доставити на усвајање Нацрт закона о заштити права детета и заштитнику права детета, Стојановић је рекла да већ постоји институција која се бави тим послом – Заштитник грађана.

Она је навела да оснивање нове институције, што подразумева додатне трошкове за опрему, плате нових државних службеника и отпочињање праксе од почетка, представља непотребан буџетски трошак, а да тај нови заштитник права детета не би имао ни нове надлежности ни овлашћења у односу на она која већ постоје у институцији Омбудсмана.

Стојановић сматра да се поставља и питање кредибилитета тог заштитника права детета с обзиром да Министарство за рад има највише пропуста у раду по питању заштите права детета због којих је морао да реагује Заштитник грађана. Осам година нису формирали социјално-здравствене установе, нису обезбедили услове за рад Центара за породични смештај, нити су повећали број запослених иако се број предмета у центрима за социјални рад стално повећава, рекла је она.

Стојановић је подсетила и да су центри за социјални рад, који су под ингеренцијом Министарства за рад, обустављањем активности током ванредног стања проглашеног због пандемије Ковид 19, утицали на погоршање стања у области заштите права детета због чега је морао да реагује Заштитник грађана.

Заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Јелена Стојановић са својим сарадницама из Сектора за права детета је 2. јуна 2020. године учествовала на интернет састанку Европске мреже омбудсмана за децу (ENOC) са циљем размене искустава у вези са изазовима са којима су се институције суочавале током стања узрокованим вирусом COVID-19.

b_280_0_16777215_00_images_20200603ENOC_1.jpgНа састанку се могло чути да је већина омбудсмана свој рад организовала од куће и да су проблеми са којима су се суочавали у остваривању права детета били веома слични у свим државама. Јелена Стојановић је учесницима конференције указала да је институција Заштитника грађана у Србији радила појачаним интензитетом и да су активности биле примарно усмерене на решавање конкретних проблема изазваних појавом пандемије. На основу обраћања грађана и медијских извештаја су стизале информације о проблемима са којима су се деца и родитељи сусретали и по којима се реаговало одмах, и то кроз директно обраћање надлежним органима у циљу отклањања пропуста, као и упућивањем иницијатива за измену прописа који су угрожавали остваривање права родитеља и деце. У комуникацији са грађанима је свакодневно путем пет нових телефонских линија пружана саветодавна и психолошка помоћ. Помоћ психолога из Сектора за права детета је била јединствена међу чланицама Европске мреже омбудсмана за децу. Мобилна екипа институције Заштитника грађана у условима ванредног стања радила је појачано и целодневно, те је на терену проверавала поштовање права грађана, нарочито деце.

Такође, заменица заштитника грађана је нагласила да се велики број родитеља обратио Заштитнику грађана, што потврђује да су родитељи препознали Заштитника грађана као институцију којој верују и којој се могу обратити за помоћ.

b_280_0_16777215_00_images_20191017_tirana3.jpgПомоћница генералног секретара Наташа Јовић са сарадницом Данијелом Радојевић учествује у раду годишње конференције Мреже омбудсмана за децу Југоисточне Европе, која се одржава у Тирани и посвећена је заштити деце у покрету.

У сусрет тридесетогодишњици усвајања Конвенције о правима детета, омбудсмани региона упозоравају да су права деце у покрету и даље изузетно угрожена. Деца у покрету, до момента доласка у наше државе већ су преживела најстрашнија искуства - рат, трајно напуштање својих домова и породица, трафикинг, насиље и експлоатацију, глад, болест и екстремну физичку исцрпљеност, раздвајање од родитеља и сиблинга, угрожавање живота и здравља. Наша је обавеза да деци у покрету, од момента њиховог ступања на територију наших држава, пружимо максималну заштиту и помоћ, јединствен је став омбудсмана за децу Југоисточне Европе.

b_280_0_16777215_00_images_20191017_tirana2.jpgРадојевић је представила рад Заштитника грађана у области заштите и унапређења права деце у покрету, нарочито права на образовање. Она је указала да је Република Србија обезбедила пун приступ деце у покрету свим нивоима предуниверзитетског образовања, као и услуге за децу у покрету ради лакше интеграције у вршњачке групе, као што су учење језика, психолошка и социјална подршка и др. Посебно је значајно да се институције омбудсмана у региону тесно повежу у раду на заштити права деце у покрету, рекла је она и истакла да мреже омбудсмана, као што су Европска мрежа омбудсмана за децу и Мрежа омбудсмана за децу Југоисточне Европе, носе велики потенцијал за заједничко и брзо решавање потенцијалних повреда права деце у покрету или оних који се актуелно дешавају. Она је представила и случај у коме је Заштитник грађана поступао, у сарадњи са омбудсманима за децу у Белгији, а који се односио на депортацију деце и мајке у Србију без адекватно успостављање сарадње органа Белгије са органима Републике Србије.

Мрежа омбудсмана за децу Југоисточне Европе окупља институције омбудсмана и омбудсмана за децу из Албаније, Бугарске, Грчке, Кипра, Македоније, Румуније, Словеније, Србије, Федерације Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе.

b_280_0_16777215_00_images_20191009_natasa1.jpegОве године Дечја недеља се у свету и у Србији обележава у светлу значајног јубилеја – тридесетогодишњице Конвенције УН-а о правима детета, најзначајнијег међународног документа у области дечјих права и најшире прихваћеног правног инструмента за заштиту људских права. Тим поводом данас је у оквиру Дечје недеље одржана јавна дебата „Права детета у Србији 30 година након доношења Конвенције УН-а о правима детета“ на којој је говорила и в. д. помоћница генералног секретара Заштитника грађана Наташа Јовић која руководи сектором за права детета, родну равноправност и права особа са инвалидитетом.

b_280_0_16777215_00_images_20191009_natasa2.jpegУ области заштите дечјих права, Србија је у последњих 30 година, упркос томе што је као друштво прошла бројне изазове – суочила се са ратовима, санкцијама, транзицијом и осиромашењем, значајно напредовала и у многим сегментима достигла највише или потребне стандарде, оценила је Јовић. Усвајањем законских и других прописа, нормативни систем је у највећој мери заокружен, али Србија је и даље у овој области суочена са недовољном доступношћу здравствене заштите, недовољним бројем педијатара, стручних сарадника у школама, запослених у Центрима за социјални рад, док нам је свако шесто дете корисник неке услуге социјалне заштите.

У том светлу треба посматрати и најновију иницијативу за оснивањем Заштитника права детета, упозорила је Јовић. Будући да смо друштво у строгом режиму штедње и да смо принуђени да гасимо и укидамо услуге и сервисе подршке деци и породици, изградња потпуно нове институције која ће се бавити питањима којима се Заштитник грађана већ бави и то на исти начин, делује као нецелисходна одлука. Дуплирање институција сматрамо збуњујућим, непотребним и скупим, тим пре што нова институција неће донети апсолутно ништа ново у правцу заштите дечјих права, сем што ће свакако повећати трошкове, закључила је Јовић.
У дебати су учествовали и представници Министарства за рад, запошљавања, борачка и социјална питања, УНИЦЕФ-а, Савета за права детета, МОДС-а, деца активисти у области дечјих права, а присуствовали су и представници медија и организација цивилног друштва.

 

b_280_0_16777215_00_images_20191007_decja1.jpegУ Београду је, у организацији „Пријатеља деце Србије“ и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, отворена Дечја недеља, која се обележава од данас до 13. октобра. Овогодишња Дечја недеља посвећена је обележавању 30 година од доношења Конвенције УН-а о правима детета и прославља се под слоганом „Да право свако – дете ужива лако“.

b_280_0_16777215_00_images_20191007_decja2.jpegО правима и положају деце у Србији говорила су сама деца, средњошколци, који су, објашњавајући потребе и проблеме најмлађих, указали на вршњачко насиље, недовољну информисаност о дечјим правима и недовољну укљученост деце у процесе одлучивања о питањима која се тичу њиховог положаја и права.

Генерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић указала је да је задатак државе да обезбеди услове у којима ће права деце предвиђена Конвенцијом УН-а бити остварена у пуном капацитету, пре свега обезбеђивањем довољног броја запослених који се баве децом, омогућавањем деци да развију своје потенцијале у пуној мери и да уживају највећу могућу заштиту. Изнела је такође и забрињавајуће податке Републичког завода за социјалну заштиту који показују да се број деце корисника услуга социјалне заштите из године у годину повећава, због чега Заштитник грађана у својим посебним и годишњим извештајима континуирано указује држави на све области које је неопходно унапредити, како рад државних органа, тако и законских и других прописа који се тичу деце и њиховог положаја.

На отварању Дечје недеље учествовали су и представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства просвете, Савета за права детета, Одбора за права детета, УНИЦЕФ-а и Пријатеља деце Србије.

b_280_0_16777215_00_images_20191004_memorandum1.jpgОрганизација „Пријатељи деце Србије“ и представници редакција неких од водећих медија у Србији потписали су данас у просторијама Заштитника грађана Меморандум о прихватању два документа које је уз подршку Београдске школе и УСАИД-а припремила организација Пријатељи деце Србије – Деца и медији: Правилник против злоупотребе деце у медијске сврхе и Кодекс о заштити деце од политичке злоупотребе.

b_280_0_16777215_00_images_20191004_mem4.jpgНа потписивању Меморандума генерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић истакла је да је пред нама важан задатак да својој деци обезбедимо услове за достојанствено одрастање. Због тога и данас и сваког наредног дана, како је рекла, ми јесмо и бићемо пријатељи деце, трудећи се да изградимо друштво у коме ће се поштовати њихова права као деце, а сутрадан као грађана.

b_280_0_16777215_00_images_20191004_mem3.jpgНаведени документи, навели су представници Пријатеља деце Србије, наставак су праксе започете 1993. године када је први пут потписан сличан правилник, а потреба да се она обнови настала је због чињенице да се слика детета у медијима последњих година нагло погоршава, да се дете у медијима појављује искључиво или углавном као жртва и да се, у трци за гледаношћу и тиражом, доводи у безбедносни ризик додатном медијском виктимизацијом и откривањем идентитета.

b_280_0_16777215_00_images_20191004_mem2.jpgАутор публикације „Деца и медији: Правилник против злоупотребе деце у медијске сврхе и Кодекс о заштити деце од политичке злоупотребе“ Првослав Плавшић указао је да, иако је, са разлогом, главна пажња усмерена ка критици оних који производе информације, неопходно је усмерити се и ка детету, јер, како наводи, уколико је немогуће контролисати такве садржаје у медијима, треба се окренути јачању оних који информације примају, у овом случају деци.

До сада је, како су у Пријатељима деце Србије навели, Меморандум потписало седам медија и отворени су разговори са политичким организацијама, а потписници позивају и остале медије да се прикључе Протоколу и подрже борбу против злоупотребе деце у медијске и политичке сврхе.

b_280_0_16777215_00_images_20191001Nis.jpgНа седници Националне коалиције за спречавање дечјих бракова, која је у организацији Нишавског управног округа одржана у Нишу 01. октобра 2019. године, помоћница Генералног секретара Наташа Јовић, указала је да је даље ширење Коалиције неопходно, посебно представницима правосудног система, односно судова и тужилаштава. Без њиховог адекватног учешћа и на правима детета заснованог одговора на појаву дечјег брака, није могуће делотворно успостављање стратешког и системског приступа, а колико је важно да се правосудни систем активније укључи показала је и недавна јавна дебата о пресудама донетим у случају девојчице која је у дечји брак увучена са 13 година, нагласила је Јовић.

Јовић је такође истакла да се и сада показује основаност иницијативе Заштитника грађана за измене и допуне Кривичног законика у делу који се односи на кривично дело ванбрачна заједница са малолетником. Она је указала да ово кривично дело не потпада у групу кривичних дела против полне слободе, чиме се искључују додатни заштитник механизми за децу жртве прописани тзв. Маријиним законом. Она је позвала Коалицију да међу своје приоритете стави иницијативу за измене и допуне Кривичног законика, као и иницијативу за редефинисање Општег и посебних протокола за заштиту деце од насиља, злостављања и занемаривања.

Обавеза је свих система да, када сазнају за припрему, уговарање или заснивање дечјег брака подносе кривичне пријаве надлежним тужилаштвима. Ове обавезе нису само обавезе система социјалне заштите и полиције, већ и установа и органа у области образовања, социјалне заштите, медија и информисања, омладине и спорта и других, указала је Јовић.

Национална коалиција основана је 2019. године са циљем да се започне рад на успостављању и развијању институционалних механизама за превенцију дечјих бракова и њихово сузбијање. Приступ решавању проблема дечјих бракова захтева висок степен ангажовања свих система и системски приступ, који у овом тренутку Србији недостаје. Заштитник грађана је члан Коалиције од њеног оснивања.