а

Општинска управа Владичин Хан, после покренутог поступка Заштитника грађана, укинула је решење о суспензији и омогућила остваривање права на родитељски додатак. Заштитник грађана покренуо је поступак оцене законитости и правилности рада Општинске управе Владичин Хан и Министарства за бригу о породици и демографију, због обуставе исплате родитељског додатка , наводећи као разлог да деца нису редовно вакцинисана. Увидом у извештај изабраног лекара Дома здравља Владичин Хан утврђено је да деца притужиље примају вакцине са закашњењем из медицинских разлога.
Имајући у виду да је утврђено да су испуњени услови на основу Закона о финансијској подршци породици са децом, скинута је суспензија са решења и притужиљи је настављена даља исплата родитељског додатка.

Заштитник грађана је окончао поступак контроле законитости и правилности рада Центра за социјални рад Лесковац, Министарства за бригу о породици и демографију и Министарства унутрашњих послова, у случају насиља у породици, који је Заштитник грађана покренуо по сопственој иницијативи 26. новембра прошле године на основу сазнања из медија да је дошло до екстремног насиља мајке према својој малолетној деци.

Поступајући по захтеву Заштитника грађана, Министарство за бригу о породици и демографију је извршило надзор над радом Центра за социјални рад у Лесковцу, утврдило пропусте у стручном раду ЦСР Лесковац и наложило Центру предузимање конкретних радњи ради отклањања недостатака, који је поступио по свим налозима Министарства, због чега нема даљег основа за вођење поступка пред Заштитником грађана.

Комисија Министарства констатовала је да у раду ЦСР Лесковац орган старатељства није у потпуности поступао у складу са својим законским обавезама и овлашћењима утврђеним Породичним законом, Општим протоколом за заштиту деце од злостављања и занемаривања и другим законским актима. На основу анализе садржаја документације у досијеу, комисија је констатовала да је од момента евидентирања, односно сазнања о могућем насиљу у породици, изостала благовремена, целовита и континуирана интервенција органа старатељства. Изостала је посебна структуирана процена стања и статуса брачних супружника и њихове малолетне деце, процена односа унутар породице, процена организације живота породице, процена односа породице са својим породичним и другим социјалним окружењем и друге релевантне процене на основу којих би се са великом извесношћу могло закључивати о ризицима којима су чланови породице, а посебно деца, били изложени.

Надлежно министарство обавестило је Заштитника грађана да је ЦСР Лесковац известио Министарство о реализацији задатих налога и отклањању констатованих недостатака у погледу спровођења целовите процедуре у поступку заштите малолетне деце. Орган старатељства предузео је потребне радње, у складу са роковима из Закона и подзаконских аката, извршио је поновни преглед са проценом стања и потреба малолетне деце, ревидирао план рада и приступио планирању усмерене процене, како би уз помоћ стручних радника Центра, установа и служби, остварио детаљнији увид у стање корисника, имајући у виду да у породици постоји сложен склоп фактора који утичу на одлуке које убудуће треба доносити.

У извештају Министарства унутрашњих послова наводи се да је отац малолетне деце пријавио своју супругу да је у стану у коме је боравила тукла и на друге начине малтретирала децу. Увидом у спорни видео запис који је отац приложио, полицијски службеници Одсека за оперативну форензику извршили су анализу тих видео записа и написали извештај који је предат дежурном заменику Основног јавног тужиоца у Лесковцу. Тужилац се изјаснио да се у конкретном случају ради о кривичном делу насиље у породици. Након тога отац је у име своје деце, поднео кривичну пријаву против супруге, односно мајке деце. Мајка је ухапшена, а након саслушања у Основном јавном тужилаштву у Лесковцу, пуштена је да се брани са слободе. МУП је обавестио Заштитника грађана да је утврдио да је приликом провере поступања полицијских службеника у раду по пријави догађаја утврђен пропуст у раду полицијског службеника, због чега је МУП поднео иницијативу за покретање дисциплинског поступка због учињене тешке повреде службене дужности. МУП је посебно напоменуо и образложио Заштитнику грађана да деца која су жртве насиља нису додатно била изложена насиљу због пропуста у раду полицијског службеника.

Заштитник грађана утврдио је бројне пропусте у раду више надлежних органа који ни после седам година од доношења одлуке Владе Србије нису успели да формирају центре за породични смештај и усвојење чиме би била омогућена адекватна подршка деци и хранитељским породицама, и наложио хитне мере за исправљање недостатака.

Пропусте у раду начинили су Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарство финансија и јединице локалне самоуправе док је препоруке за унапређење рада Заштитник грађана упутио министарствима за која је утврдио да су начинили пропусте у раду као и Министарству државне управе и локалне самоуправе, Републичком и Покрајинском заводу за социјалну заштиту и Покрајинском секретаријату за социјалну политику, демографију и равноправност полова.

Заштитник грађана је у поступку покренутом по сопственој иницијативи утврдио да је од предвиђених осам формирано седам центара за породични смештај и усвојење на територији Републике Србије а да само један од њих обавља делатност у области хранитељства на целој територији за коју је основан. Остали центри су преузели надлежност само на територији коју су, према броју запослених и на основу стандарда рада са хранитељским породицама, могли да преузму.

Утврђено је и да је Центар Суботица основан 2018. године али да до данас није почео са радом, док Центар Бела Црква, предвиђен Уредбом Владе Републике Србије о мрежи установа социјалне заштите, није ни основан. Послове из области хранитељства на територијама које нису преузели центри за породични смештај и усвојење и даље обављају ионако преоптерећени центри за социјални рад.

Ниједан од основаних центара који обављају делатност нема адекватан број запослених, не рачунајући Центар Суботица који је основан а није започео са радом и уопште нема запослене. Основани центри обезбеђују подршку за мање од половине од укупног броја деце на породичном смештају и за мање од половине од укупног броја хранитељских породица у земљи. Тачније, више од половине деце на породичном смештају и више од половине хранитељских породица немају обезбеђену специјализовану подршку.

Заштитник грађана је такође утврдио да ни после 12 година од доношења Правилника о хранитељству, као ни 9 година од доношења новог Закона о социјалној заштити, хранитељство није ни приближно развијено у обиму у коме то прописи предвиђају и омогућавају.

У препоруци, Заштитник грађана је наложио свим надлежним органима да без одлагања исправе уочене недостатке, обезбеде специјализоване обуке за хранитеље и континуирану и правовремену помоћ и подршку. Заштитник грађана сматра да се решење проблема мора тражити и у изменама прописа који регулишу ову област, како би се пратиле потребе које се јављају у пракси.

Заштитник грађана затражио је од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарства финансија да што хитније обезбеде адекватан број стручних радника у Центру за социјални рад Сокобања јер та установа већ годину дана ради без иједног социјалног радника и у таквим условима, између осталог, закључује и међународна усвојења деце.

Оба министарства су начинила пропуст у раду јер нису предузела све неопходне мере да се обезбеди адекватан број стручних радника у центру у Сокобањи, који је због тога прошле године без присуства социјалног радника закључио једно међународно усвојење, а до краја године га очекује још једно такво усвојење, утврдио је Заштитник грађана и одредио рок од 60 дана у којем оба министарства треба да га обавесте о предузетим мерама.

Дужност Министарства за рад је да обезбеди адекватан број стручних радника у центрима за социјални рад како би се у пуној мери омогућило остваривање права свих корисника услуга социјалне заштите, а нарочито права и најбољих интереса детета као и у поступцима породичног насиља, указао је Заштитник грађана.

У поступку контроле законитости и правилности рада Министарства за рад, покренутом по притужби ЦСР Сокобања да има бројне проблеме због смањеног броја запослених, Заштитник грађана је утврдио да је Центар још у октобру 2019. године обавестио надлежно министарство да је остао без јединог социјалног радника и да има запослена само два стручна радника, иако постоје три упражњена радна места.

Заштитник грађана је утврдио да се ЦСР Сокобања последњих шест година, тачније од 2014. године, обраћа надлежном министарству са захтевима за попуњавање упражњених радних места, али да увек добија исти одговор – да ће о захтеву бити одлучивано у наредном периоду.

Центар даље наводи да број предмета непрекидно расте, да нема запосленог ниједног социјалног радника, да нема довољан број стручних радника и да су у центру тренутно запослена само три радника - правник, супервизор и психолог.

У изјашњењу Заштитнику грађана, Министарство за рад је навело да је поново тражило сагласност Комисије Владе Србије за запошљавање нових људи у центру у Сокобањи али да о истом још није одлучено. Министарство финансија је у изјашњењу навело да се о предлозима за давање сагласности одлучује једном месечно и да проблеми највероватније настају јер центри не обнављају своје захтеве на месечном нивоу.

Заштитник грађана подсећа да је још 2018. године, због низа пропуста у 30 случајева, надлежним органима упутио збирну препоруку где је посебно указано на проблем недовољног броја стручних радника у центрима за социјални рад који би омогућио пуну примену стандарда стручног рада и адекватно поступање центара.

Заштитник грађана је, у поступку покренутом по сопственој иницијативи поводом убиства три особе и једног детета у Лесковцу у мају 2020. године, утврдио бројне пропусте у раду центара за социјални рад у Бојнику и Лесковцу и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у процесу заштите од насиља и злостављања деце из те породице, која је била на евиденцији ових центара.

Заштитник грађана констатује да заштита корисника није остварена у складу са прописима и стандардима стручног рада у области породично-правне и социјалне заштите и да начињени пропусти у раду представљају грубо кршење права детета и обавезе државе да деци и породици пружи сву могућу помоћ и заштиту.

Од центара у Бојнику и Лесковцу Заштитник грађана тражи да без одлагања предузму мере за отклањање утврђених пропуста како се сличне грешке не би дешавале убудуће, али и утврђивање личне одговорности стручних радника и руководилаца у тим центрима.

Од надлежног министарства Заштитник грађана тражи да обезбеди да се чињеница изложености детета насиљу над другим чланом породице или детету блиском лицу третира као злостављање и занемаривање детета, као и да испита личну одговорност запосленог у том министарству јер три године није предузео никакве активности поводом захтева за стручну помоћ центра у Бојнику. Министарство о предузетим активностима треба да обавести Заштитника грађана у року од 21 дана.

Заштитник грађана је у поступку контроле законитости и правилности рада утврдио да надлежни центри за социјални рад нису покренули ниједан поступак у циљу заштите од насиља у породици, нити ради лишења родитељског права током девет година рада са породицом.

Прва сазнања о насиљу и злостављању деце у породици центар у Бојнику добио је још 2011. године у пријави Опште болнице у Лесковцу где је указано да су приликом прегледа констатовани трагови физичког кажњавања једног детета. Центар је исте године сачинио План услуга за породицу и дете али све до 2015. године нема трагова о раду органа старатељства на заштити деце као ни о пријавама породичног насиља.

Такође, центар у Бојнику није предузео мере ни после сазнања да деца често одлазе од куће, управо због насиља које трпе, а на основу података који су достављени Заштитнику грађана није се могло утврдити ни због чега су деца напуштала хранитељске породице и враћала се у биолошку породицу.

Заштитник грађана наглашава да је орган старатељства био дужан да деци пружи адекватну заштиту, да их хитно измести и да обезбеди да се самоиницијативно не врате у биолошку породицу, адекватним праћењем хранитељских породица и интервенцијом у случају потребе. Такође, Центар је пропустио да благовремено покрене поступке лишења родитељског права.

Имајући у види да је надлежно министарство извршило надзор над стручним радом и утврдило незаконитости и неправилности у раду органа старатељства те дало налоге за исправљање утврђених незаконитости, посебно у светлу чињенице да ниједна препорука не би изменила трагедију која се догодила, Заштитник грађана сматра нецелисходним упућивање препорука органима старатељства због утврђених идентичних пропуста у раду у заштити деце.

Министарство је начинило пропусте и што центру у Бојнику није благовремено пружило стручну помоћ коју је тражио, нити је предузело мере према истом центру јер није доставио комплетне списе предмета на шта је био обавезан.

Заштитник грађана истиче да је услед непотпуне сарадње органа старатељства изостала благовремена и адекватна размена информација о степену ризика по жртве насиља, злостављања и занемаривања, а затим и дубље испитивање узрока нежељеног понашања деце и степена родитељске одговорности.

Заштитник грађана утврдио је, у поступку покренутом по сопственој иницијативи после медијских написа о пуцања рингишпила у месту Колут код Сомбора када је повређено осморо деце, да је Град Сомбор направио пропуст на штету права детета тиме што у својим актима није предвидео начине прибављања одобрења и санкције за постављање забавних паркова на приватним површинама.

У поступку контроле законитости и правилности рада, Заштитник грађана је утврдио да је Град Сомбор учинио пропуст на штету права детета јер су одлукама овог органа прописани услови и поступак за прибављање одобрења за постављање објеката само на јавним површинама, као и санкције за лица која нису прибавила такво одобрење.

Заштитник грађана је утврдио да Град Сомбор није прописао ни овлашћења инспекције и комуналне полиције да контролишу привремено постављање објеката на другој површини, што је све имало за последицу недовољно обезбеђену заштиту деце у месту Колут 12.07.2020. године.

Због наведених пропуста Града Сомбора, заштита деце остварена је само у случајевима када се забавни паркови постављају на јавној површини, док је изостало ангажовање и брига надлежних градских органа за безбедност деце када се наведени објекти и уређаји постављају на површини, чији је власник физичко или правно лице, као што је то било у месту Колут.

Заменица Заштитника грађана за права детета и родну равноправност Јелена Стојановић је најавила је да ће стручни сарадници из Сектора за права детета ове институције убудуће додатно вршити контролу јавних и приватних површина на којима су деца изложена могућем повређивању, било да су у питању игралишта, отворени градски паркови или места са објектима за забаву.

Она је позвала све грађане Србије да обраћањем Заштитнику грађана укажу на сва места која могу представљати потенцијалну опасност за повређивање деце.

Заштитник грађана дао је рок од 30 дана Граду Сомбору да исправи наведене пропусте тако што ће да измени и допуни Правилник и програм о постављању објеката и уређаја на територији тог града на тај начин што ће предвидети услове и поступак за прибављање одобрења за постављање објеката и опреме за извођење забавних програма, како на јавној, тако и на другој површини.

Град Сомбор треба и да измени и допуни Одлуку о уређењу града тако што ће у оквиру казнених одредби прописати одговарајуће санкције за лица која нису прибавила одобрење надлежног органа за постављања објеката и опреме за извођење забавних програма на другој површини, али и да пропише овлашћења инспектора и комуналне полиције да контролишу услове и начин привременог постављања луна паркова на другој површини.

Заштитник грађана утврдио је да је Центар за социјални рад града Новог Сада невршењем својих надлежности током ванредног стања проглашеног због пандемије Ковид-19 ускратио право на заштиту од сексуалне експлоатације, насиља, злостављања и занемаривања деце чија је породица била под корективним надзором тог центра.

У поступку контроле правилности и законитости рада, покренутом по сопственој иницијативи после сазнања из медија да је једно дете сексуално злостављано на бродоградилишту, Заштитник грађана је утврдио да новосадски ЦСР током ванредног стања није спроводио своје активности иако су му проблеми породице из које потичу злостављана деца познати од 2016. године и иако су сумње на сексуално злостављање старијег детета имали пре проглашења ванредног стања.

Потпуним обустављањем рада у време ванредног стања ЦСР града Новог Сада није правовремено заштитио права и интересе малолетника због чега је Заштитник грађана затражио од директора тог центра да преиспита рад запослених који је требалo да их штите и који од 10.03.2020. до 08.05.2020. године нису предузели ниједну радњу и поред потврђене сумње на сексуално злостављање детета.

Заштитник грађана је утврдио да је породица на евиденцији центра од 2016. године због пријаве нестанка старијег детета, да је 2018. године млађе дете затечено на плажи без надзора одрасле особе, да су комшије пријављивале да су деца без адекватног надзора, да је 2019. године школа пријавила сумње на физичко кажњавање детета и да је исте године постојала сумња на сексуално узнемиравање старијег детета која је потврђена 2020. године.

Утврђено је и да је новосадски ЦСР покренуо корективни надзор над вршењем родитељског права али да од 10.03.2020. па све до 08.05.2020. године ниједну активност у оквиру тог надзора није спровео.

Навођење ванредног стања као разлога за непоступање и неспровођење корективног надзора у оваквим тешким породичним приликама је неприхватљиво јер се права детета не могу и не смеју ограничавати, истиче Заштитник грађана и додаје да надлежни органи јавне власти треба да сачине план рада и начина пружања услуга грађанима у ванредним околностима.

Заштитник грађана од новосадског ЦСР тражи да обезбеди неодложан и континуирани корективни надзор посебно у случају сумње на сексуално злостављање детета и да постави јасне приоритете у раду за случај ванредног стања, ванредне ситуације и ванредних околности.