а

Активности

Заштитник грађана покренуо је по сопственој иницијативи а на основу сазнања из медија да је осморо деце повређено услед пада приликом пуцања главног стуба рингишпила у насељу Колут код Сомбора, поступак контроле правилности и законитости рада Градске управе града Сомбора.
Од сомборске управе Заштитник грађана је затражио обавештење о свим релевантним чињеницама и околностима овог случаја, а нарочито да ли је власник луна парка поседовао дозволу за постављање рингишпила, да ли је поседовао атест за рингишпил и ако јесте, ко је издао тај атест за исправност и безбедан рад рингишпила.

Управи града Сомбора остављен је рок од 21 дан да достави тражено изјашњење са расположивом документацијом о поступању надлежних градских органа у том случају.

Заштитник грађана покренуо је по сопственој иницијативи а после сазнања из медија о паду детeта са зграде социјалне установе за смештај деце и омладине без родитељског старања, поступак контроле законитости и правилности рада Дома „Дринка Павловић“ у Београду и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије.

Од Дома „Дринка Павловић“ Заштитник грађана тражи да у року од 15 дана достави детаљне информације о свим чињеницама и околностима овог догађаја, о до сада предузетим активностима у циљу утврђивања евентуалне одговорности запослених за незгоду, као и копију целокупне документације.

Министарство за рад такође у року од 15 дана треба да достави Заштитнику грађана изјашњење и копију релевантне документације о свим до сада предузетим активностима у циљу утврђивања чињеница и околности у вези са овим случајем и евентуалне одговорности запослених Дома за децу и омладину „Дринка Павловић“ из Београда за незгоду.

Заштитник грађана као независан државни орган у обављању послова из своје надлежности поступа у оквиру Устава, закона и других прописа и општих аката и независан је и самосталан у обављању послова, а Законом о Заштитнику грађана је предвиђено да нико нема право да утиче на његов рад и поступање.

У оквиру својих овлашћења и процедура Заштитник грађана је затражио од нишког Центра за социјални рад да у року од 15 дана достави информације поводом нестанка малолетног детета из Ниша, а одговор је уследио три дана касније и то, сасвим неочекивано, од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Саопштење ресорног Министарства, којим на себе преузима надлежност Центра за социјални рад обавештавајући јавност о томе ко се све налази у евиденцији Центра за социјални рад у Нишу и шта овај центар није у могућности да уради, сматрамо директним мешањем у рад и поступање Заштитника грађана и Центра за социјални рад.

Уз то, овакву изјаву за јавност Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања сматрамо покушајем прикривања одговорности за неке раније пропусте у раду, где међу најсвежије спада објављивање на сајту Министарства за рад имена и фотографије детета без сакривеног лица које је враћено усвојитељској породици. Све то је у великом нескладу са тврдњом ресорног министaрства из данашњег саопштења да „активно ради на унапређењу положаја деце“.

Заштитник грађана посебно скреће пажњу на најновије тврдње министарства да ће „усвајањем Закона о правима детета и Заштитнику детета ова тема бити значајно унапређена“, које се могу сматрати изузетно неодговорним посебно у моменту када се грађани Републике Србије боре са епидемијом вируса Ковид-19 и суочавају са тешким економским последицама пандемије.

Заштитник грађана подсећа да је у Мишљењу на Нацрт закона о правима детета и заштитнику права детета упућеном 25. 9. 2019. године Министарству за рад указао да тај нацрт не нуди ниједан нови механизам за заштиту права детета у односу на већ постојећи – Заштитника грађана Републике Србије који ове активности већ успешно ради, као и да су активности органа предвиђеног Нацртом закона већ део надлежности и овлашћења Заштитника грађана.

Није ни у јавном интересу, нити у интересу грађана Републике Србије дуплирање институција које ће се бавити остваривањем, заштитом, промоцијом, мониторингом и унапређењем права детета. Опредељивање буџетских средстава за успостављање новог органа који би се бавио пословима које већ успешно ради Заштитник грађана, у ситуацији недовољних финансијских ресурса државе да деци и породицама пружи помоћ и подршку, није само нерационално трошење, већ и неадекватан однос према свим грађанима, а деци посебно.

Заштитник грађана наводи да су недостатак финансијских средстава и економска ограничења разлози све мањег броја запослених у службама и установама домског типа које се баве децом.

Из тих разлога, Заштитник грађана поново истиче да се увођење новог државног органа које захтева додатна финансијска средства из буџета Републике Србије, не може сматрати унапређењем положаја деце. Као што се ни преузимање нижестепених надлежности на основу којих се обавештава јавност у осетљивим случајевима нестанка деце не може сматрати одговорним поступањем надлежног органа.

Заштитник грађана покренуо је по сопственој иницијативи, а на основу информација из медија о нестанку малолетног детета из Ниша које је пронађено у околини Београда, поступак контроле законитости и правилности рада Центра за социјални рад „Свети Сава“ у Нишу.

Информације и копију комплетне документације нишки Центар за социјални рад у року од 15 дана треба да достави Заштитнику грађана, који ће по пријему одговора одлучити о даљем току поступка.

У оквиру активности институције „Отворена врата“, када заштитник грађана Зоран Пашалић лично разговара са грађанима о њиховим проблемима у остваривању њихових права пред органима јавне власти, данас су му се обратили представници Удружења родитеља и деце „Нестале бебе Београда“ Биљана Самарџић, Милена Јанковић и Дринка Радоњић. Оне су тражиле подршку институције у вези са подношењем иницијативе за измену и допуну Закона о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Републици Србији, као и у вези са прибављањем информација од надлежних органа за неколико конкретних случајева несталих беба, а које су им неопходне ради покретања одговарајућих судских поступака.

Представнице удружења су позвале заштитника грађана да путем медија апелује на родитеље несталих беба да подносе предлоге за покретање поступака пред надлежним судом на основу одредаба поменутог закона, с обзиром да велики број родитеља бојкотује закон због појединих његових недостатака. Родитељи су такође навели да су се обратили Уставном суду ради оцене уставности појединих одредаба закона.

Заштитник грађана је представницима појаснио да ова институција нема уставних, нити законских овлашћења да контролише рад правосудних органа, али да ће у оквиру својих надлежности, односно у оквиру поступака контроле рада органа управе, утврдити да ли је у поступању тих органа било пропуста због којих родитељи нису дошли до потребних информација неопходних за утврђивање чињеница о случајевима несталих беба.

Пашалић је истакао потребу да се законски успостави механизам истраге, којим би се утврдиле релевантне чињенице. Предложио је установљавање ДНК базе узорака родитеља коју би водила независна институција, суд или нека друга институција, као једно од могућих решења за утврђивање судбине нестале деце. Ова институција би гарантовала тачност и била у сталном контакту са другим европским земљама.

Заштитник грађана сложио се са представницама родитеља да је једини пут да се утврди истина у случајевима несталих беба обраћање надлежном суду, да свакако има места за побољшање постојећег закона кроз измене одредаба и упутио их да могу да поднесу притужбу на рад органа управе, у вези са недостављањем тражених информација.

Широм света 12. јуна се обележава Међународни дан борбе против дечјег рада како би се скренула пажња на велики број деце у свету која су жртве радне експлоатације. Око 152 милиона дечака и девојчица у свету су жртве злоупотребе, од чега је скоро половина деце изложена најтежим облицима дечјег рада према подацима Међународне организације рада, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић тим поводом.

Како је навео, Заштитник грађана више година указује у посебним и годишњим извештајима на тежак положај деце која живе и раде на улици. Заштитник грађана је спроводио истраживањe „Дечје просјачење у Републици Србији“ и на основу резултата истраживања упутио надлежним органима препоруке у циљу боље заштите деце која живе и раде на улици и предузимања мера како би се деци пружила адекватна заштита од свих видова злоупотребе.

Када се говори о дечјем раду не треба занемарити положај деце у руралним срединама и велики простор за злоупотребу деце у пољопривреди. Злоупотреба дечјег рада у пољопривреди се најчешће прихвата као део традиционалне културе, како у сеоским породицама, тако и у институцијама које се баве децом, чиме се олакшава излагање деце ризицима, указао је Зоран Пашалић.

Заштитник грађана поново скреће пажњу да друштво мора да искорени дечји рад, јер он и настаје услед сиромаштва, непознавања и неразумевања појаве, искључености деце и недоступности услуга, недостатка евиденције и података, недостатка активности органа на терену, као и непотпуног и неодговарајућег правног оквира за сузбијање и превенцију свих облика дечјег рада.

На основу навода у медијима да је приликом усвојења детета дошло до пропуста у раду Центра за социјални рад у Суботици, због којег је дете, након више месеци боравка у породици усвојитеља, враћено у хранитељску породицу, Заштитник грађана је по сопственој иницијативи покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Центра за социјални рад у Суботици, као и Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова.

Због сумње да је дошло до повреде права и најбољег интереса детета, заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Јелена Стојановић је затражила од Центра за социјални рад у Суботици да је обавести о свим околностима поступка усвојења и да о томе достави документацију, док је од Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова затражила да изврши стручни надзор над радом Центра за социјални рад у Суботици и достави извештај о надзору, све у року од 15 дана сходно Закону о Заштитнику грађана.