а

На трећем редовном састанку одржаном у петак 19. 10. 2012. године, члановима Панела младих саветника Заштитника грађана представљени су резултати првог вршњачког истраживања о томе шта мисле деца и млади о њиховом физичком кажњавању и потреби да се родитељи едукују за васпитање своје деце, спроведеног у оквиру пројекта „Промовисање добре родитељске праксе у Србији: подршка јавним дебатама и акцији подизања свести“, који Заштитник грађана реализује у партнерству са УНИЦЕФ-ом. Чланови Панела су за потребе овог истраживања анкетирали укупно 812 ученика седмог и осмог разреда основне школе и ученика средњих школа из следећих општина са територији Републике Србије: Аранђеловац, Београд, Јагодина, Краљево, Кула, Лозница, Лучани, Ниш, Нови Сад, Орашац, Панчево, Поповац, Смедеревска Паланка, Стојник, Суботица и Ужице. Пропорционално су подједнако заступљени сви статистички региони Србије – Војводина  (20%),  Београд (23%), Шумадија и Западна Србија (39%), Јужна и Источна Србија (17%) осим Косова и Метохије (0%).

Истраживање Панела младих саветника о ставовима вршњака о телесном кажњавању

b_280_0_16777215_00_images_stories_publikacije_istrazivanje_panela.jpg

Резултати истраживања су показали да деца имају негативан став према физичком кажњавању и да добро препознају механизам функционисања, недовољну ефикасност, као и штетне и опасне последице од примене телесних казни у њиховом васпитању:

 

  • 84% њих сматра да се деци може указивати на штетно понашање и без батина;,
  • 82% сматра да се батинама може повредити тело и личност детета;
  • 63% деце замера што се физичким кажњавањем дете учи страху, а не разумевању;
  • 61% њих препознаје да деца која трпе физичко насиље од стране родитеља и сама лакше посежу за физичким обрачунавањем;
  • 51% њих је уочило да деца која често добијају батине немају самопоуздања, а са тим се не слаже само 16%;
  • 57% деце је изјавило да ће све учинити да не добију батине.

Деца показују емпатију и саосећају када друго дете трпи батине (75% изјављује да осећа жаљење над децом коју туку родитељи) и зато 82% њих ће, када сами буду родитељи, настојати да не туче своју децу када погреше.

77% испитане деце и младих сматра да треба да буду једнако заштићени као и одрасли од физичког и сваког другог понижавајућег кажњавања. Деца се већином (61%) слажу да треба да имају подједнаку заштиту од физичког кажњавања у кући, као што то имају у школи, док се само 20% њих са тим не слаже или не слаже у мањој мери.

Млади имају веома позитиван став према добрим родитељским праксама:

  • да родитељи треба речима да објасне детету шта је прихватљиво, а шта није, сматра њих 90%;
  • да родитељи треба похвалама и пажњом да подстичу дете на добро понашање мисли 88%испитане деце;
  • да би на њих лично више ефекта имало када би им родитељи објашњавали зашто нешто не треба урадити него кад би их истукли тврди 82%деце;
  • важност личног примера родитеља у васпитању деце истиче 84%њих.

Деца и млади већином сматрају да родитељи треба да уче како да васпитају своју децу (79%), што значи да млади препознају да је родитељство вештина која се учи и оцењују да њихови родитељи треба да развијају ову вештину.

Колико је за васпитање важна повезаност детета са родитељем, потврђују и искази велике већине (86%) деце да настоје да не разочарају своје родитеље и не изневере њихово поверење. Од квалитета односа који изграђују са дететом, зависиће и повезаност детета са родитељима, као и безбедност, сигурност и поверење у родитеље које дете осећа, односно, да ли ће живети у неизвесности и ишчекивању да ће у неком тренутку бити нападнута или угрожена. Стога за родитеље треба да је упозоравајући и алармантан податак да готово 40% испитане деце изјављује да нема особу од поверења којој би се обратили у случају насиља или злостављања.

Искази анкетиране деце упућују на закључке да су савремене родитељске праксе у Србији знатно ближе демократским, али да постоји одређени проценат (нешто мање од 10%) породица у којима се практикују поступци помоћу којих се слабији чланови породице и деца одбацују, деградирају батинама и омаловажавају. Такође, потврђена је повезаност личног искуства детета са ставом који има према физичком кажњавању и добрим родитељским праксама и ненасилним васпитним методама:

- деца које имају позитивнији став према физичком кажњавању, имају и више искуства са са физичким кажњавањем, а мање искуства кроз васпитање и дијалог;

- позитивнији став детета према позитивним родитељским праксама је повезан са већим личним искуством у васпитању кроз дијалог и објашњавање односно, са нижим скором на варијаблама које мере искуство злостављања и физичког кажњавања.

Као и у друштву, тако се и међу децом преносе стереотипи, предрасуде и традиционални митови о телесним казнама као ефикасном као васпитином средству.Истраживање је показало да деца и млади  имају подељена мишљења о томе да ли је физичко кажњавање неопходан и неизбежан метод васпитавања, али претежу њихови негативни ставови према батинама:

  • 47% сматра (а 34% се не слаже) да не треба повремено физички кажњавати дете у циљу бољег васпитања;
  • 43% не слаже се, а 39% њих се слаже да некада само батина помаже;
  • 46% не сматра, а 34% сматра да је батина средство које прецизно дефинише шта се сме и не сме радити;
  • 48% не сматра 28% сматра, да је физичко кажњавање нужно при васпитању мале деце, јер она не разумеју шта им се говори
  • 47% не сматра, а 29% младих сматра да физичко кажњавање деце утиче да постану јаче и чвршће личности
  • 44% сматра да неваљала деца треба да добијају батине од својих родитеља.

Стереотипи о васпитању срећу се и код самих родитеља, па су тако:

  • анкетиране девојчице и девојке имале више искуства у васпитању кроз дијалог и објашњавање и оне више сумњају у ефикасност батина и имају позитивнији став према позитивним родитељским праксама;
  • младићи имали више искуства са злостављањем, физичким кажњавањем и забранама од стране родитеља, али и позитивнији став према физичком кажњавању.