а

Заштитник грађана затражио је од Министарства правде, после поступка покренутог због јавног објављивања детаља о малолетној жртви обљубе, да измени Судски пословник на начин који би прописивао да се јавности не могу достављати информације које на непосредан или посредан начин чине препознатљивим идентитет детета, посебно када су у питању деца жртве кривичних дела.

У мишљењу упућеном Министарству правде, Заштитник грађана наводи и да информације које се достављају јавности у вези судских поступака у којима је учесник дете не би требало да садрже ни информације које могу угрозити загарантована права или слободе детета ни информације чије објављивање није у складу са најбољим интересом детета.

Заштитник грађана истиче да право деце на заштиту од свих облика насиља и заштиту приватности, као и право детета жртве насиља на опоравак и реинтеграцију, подразумева и обавезу надлежних државних органа да са највишим степеном опреза објављују информације о извршеном насиљу над децом.

У конкретном случају судови би ову обавезу извршили на тај начин што приликом обавештавања јавности о раду судова не би објављивали личне податке о детету, жртви кривичног дела, као и друге податке који би могли да дете учине препознатљивим и изложе га додатној трауматизацији, наглашава Заштитник грађана.

Заштитник грађана је у септембру 2020. године по сопственој иницијативи а после сазнања да су медији објавили детаље пресуде за обљубу детета преузете из саопштења Вишег суда у Новом Саду, покренуо поступак контроле Министарства правде, са захтевом да обави надзор над радом управе тог суда.

Председник Вишег суда у Новом Саду је у изјашњењу на захтев ресорног министарства навео да је конкретно саопштење дато управо у функцији заштите конкретног оштећеног детета, али и свих потенцијалних малолетних жртава кривичних дела којима се угрожава полна слобода, на начин да се пошаље јасна порука о строгом кажњавању свих који су повредили права детета на најтежи начин.

Међутим, Заштитник грађана сматра да то саопштење није у потпуности заштитило идентитет детета јер су у њему наведени подаци из породичног живота детета, а затим су описане радње извршења кривичних дела и тиме малолетно оштећено дете, као жртва насиља, изложено секундарној виктимизацији јер је саопштење објављено у медијима. 

Због свега наведеног, Заштитник грађана сматра да је неопходно да Министарство правде измени и допуни одредбе постојећег Судског пословника.